Inspired by Marcelo
Taja|24|Marchelo crazy person from croatia. marchelo's future wife
facebook myspace last.fm

IZ JEDNOG MARCELOVOG INTERVJUA
Pjesma “Sveti bes” tvoja je antologijska stvar. Šuška se da je ona napravljena po istinitom događaju. Koliko ima istine u tome?

:Zlostavljena djeca jesu realna i istinita stvar, nažalost, ali pjesma je fikcija. Nastala je jednog čudnog dana i predstavlja zbir mojih utisaka te večeri. Moj tadašnji cimer Dragoljub (Dr Dra), koji je radio na albumu “Puzzle Shock” i “Treća strana medalje”, između ostalog svira klavir i ja ustajem jednog jutra, ulazim u sobu kod njega, a tamo je cura koja je pjevala nešto na melodiju od Dr Dra. Neku pjesmu o zlostavljanoj djevojci. Kao, au, divan početak dana.

U nastavku dana odlazim na radio SKC, koji je tih godina bio beogradska meka za alternativu – ali i mjesto gdje je internetska veza bila brza. Tamo sam išao skinuti stvar na kojoj me pozvao da gostujem jedan mladi DJ iz Švicarske, naš DJ Raid, da čujem što on to radi. Taj instrumental koji sam čuo – on ga je napravio i preko njega bacio skreč – postat će instrumental za “Sveti bes”. Treća komponenta u cijeloj priči je da sam na SKC-u čitao novine i vidio vijest da se pojavio manijak koji noću izlazi iz grmlja i ubrizgava ljudima svoju krv, jer je zaražen sidom pa mu je to bila kao osveta zaraziti druge. Ta tri utiska su mi se urezala u glavu i sjeo sam i napisao prvu strofu.

Sutra ujutro sam pročitao pjesmu Dragoljubu i njegovoj djevojci uz kavu. Pročitam prvu strofu i Jelena se rasplače, a Dragoljub me pogleda mrtav ozbiljan i kaže: “Mislim da bi trebalo da se odseliš odavde, ja u kuhinji imam noževe a tebi svašta pada na pamet između ponoći i šest ujutro i ne osjećam se sigurno!” (smijeh). To je priča o “Svetom besu” i izgleda da si u pravu da je to puno istinitiji događaj negoli sam ja svjestan. Ljudi su mi rekli da su osjetili strašne stvari slušajući tu pjesmu, valjda zbog oslobađanja. Ali to je posao pisca: ‘ulaziti’ u ljude, suosjećati i sa stvarima koje nisi proživio.

GOOD FRIENDS DON’T LET YOU DO STUPID THINGS…ALONE XD

Dio Marčelovog intervjua

Pajseri s diplomom 

Ni Marčelo, kao ni većina mladih ljudi koji imaju neko svoje „ja“ i koji su buntovnici u duši, kao po nekom pravilu, u početku nije imao podršku roditelja.
–Kada je moja generacija upisivala faks, verujem da situacija nije nešto drugačija ni danas, matori su se postavljali, onako, kako bih rekao, vrlo brižno, ali vrlo nepedagoški, u stvari potpuno uskurativno, dalekosežnije gledano. Pokušavaju da te posavetuju najbolje što znaju, a to je najčešće protivno tvojim željama. Najpametnije što matori mogu da smisle, mislim, nisu oni krivi nego vreme i zemlja u kojoj živimo, jeste da nama kažu da budemo neki advokati, neki menadžeri, sve sama superprofitabilna zanimanja, tako oni to vide, u fazonu, ti ljudi nikada ne propadaju. Kao što znamo, svi u srednjoj školi u odeljenju imamo nekog pajsera koji je otišao na neki od tih fakulteta, a svi znamo da nikada neće da bude dobar advokat jer je čovek, jednostavno, pajser. Isto tako, svi znamo da se fakulteti mnogo više završavaju dupetom prikovanim za stolicu nego glavom… Tako da gotovo svako ko je dovoljno upo­ran ima da diplomira na kraju, ali ako čovek naprosto nije rođen za to, džaba mu! Ima da rešava brakorazvodne parnice i kraj. E, to je sada roditeljski san, do đavola. Tako da sam ja nekako prošao kroz to. Roditelji i dan-danas imaju običaj da me nazovu telefonom posle nekog intervjua, „pa što si, sinko, rekao ovo, pa što ono, jeste to sve tako, al’ zašto baš ti moraš da ispraviš svaku krivu Drinu“. S vremenom smo se, tu i tamo, bolje skapirali, mada nikad do kraja”

Svoje puteve sam biram - to se ne zove inat,
nego ponos - on je pogon u žilama što čini da plivaš sam,
za svoje ‘ja’, za svoju stvar..
Marchelo, Ponos. (via quick-e-s-c-a-p-e)

Marčelo-Dole

Ponekad se pitam sta je to u coveku, da odraste sta ga tera,
sta on to smera, ej… sta on to smera?
A juce su nam pricali bajke – evo, pricaju nam i danas,
a mi smo jos uvek deca. Zato, ne brini za nas.
Rasirenih ociju i toplog srca, s osmehom od Sunca..
Ti moraš da slediš sebe i dalje..moraš da radiš TO. ..pa da..čak pod cenu da razočaraš svog najodanijeg fana.
Generalno publika je razočarana kad te ne razume…ti pred njih staviš nešto što neshvataju, a naš čovek kad nešto ne razume, on ne polazi od toga da možda to ima veze s njim. On kaže-ta stvar je glupa…vrlo volim da filtriram publilku u smislu toga..po kriteriju DUBINE. ljude misle da nešto duboko, a čim malo zagrebeš dublje shvatiš da se njihova dubina svodila na pričam ti iskrene stvari o svom životu dok napolju pada kiša…mislim da stvaralaštvo treba da bude nešto više od pukog ispovedanja.

http://www.youtube.com/watch?v=i55If9aG3XA

pogledajte intervju Marčela. <3

O HEROJIMA I LJUDIMA :)